Drage mame moja priča počinje 2010 god kada sam prvi put bila u drugom stanju…
foto.privatna arhiva naše čitateljke
Bila sam presrećna …..na prvi pregled otišla sam po preporuci prijatelja,kod doktorice koja je važila za dobrog ginekologa u našem malom gradu,potvrdila je trudnoću ,rekla je sve ovo lepo izgleda,dala mi je terapiju i zakazala kontrolu za mesec dana…mojoj sreći nije bilo kraja…vreme je brzo teklo ja sam bila ok,otišla sam na zakazanu kontrolu zajedno sa suprugom….a onda ŠOK…
Bolno saopštenje
Dok me je pregledala primetila sam da je vrlo ozbiljna….posle nekoliko minuta obratila se nama žao mi je nema akcije,ja ko da me grom udario počela da plačem ,drhtim kako ?Zašto?Ona je dodala srčana radnja nije prisutna ja plačem naravno odmah mi je predložila abortus kod nje privatno,otišla sam kuci plačuci. Suprug u Šoku samo ćuti…,kasnije kada sam došla sebi ,prihvatila stvarnost pozvala sam je i dogovorila abortus pod totalnom anestezijom.
Velika bol
Tako je i bilo već sutradan bilo je sve gotovo….o mojim osećanjima nema potrebe govoriti….Teklo je vreme ..posle nekih sedam meseci imala sam virus praćen visokom temperaturom…menzis mi je kasnio nekih devet dana mislila sam da je zbog virusa….spremala sam se da odem lekaru ali počela sam da krvarim….u toku te noći krvarenje je postalo obilno….Do ranog jutra potrošila sam bar 20 uložaka,pobledela….Ovoga puta otišla sam u domu zdravlja….jedva stojeći na nogama…doktor me prima odmah i ako nisam na redu…ja ubedjena da je poremećaj zbog virusa.
Radi mi ultrazvuk ništa ne govori samo spremi se za ginekološki pregled,pregled je bio bolan….onda mi je reko gospodjo trudni ste ali vaš grlić otvoren je u potpunosti….morate hitno u bolnicu na abortus….noge mi se odsekle,drhtim….ne znam kako sam stigla do bolnice….obilno krvarim….odmah po prijemu rade mi abortus….Doktor mi predlaže da ostanem na posmatranju do jutra odbijam napuštam bolnicu posle nekih tri sata na svoj lični zahtev….
Opet smo pokušali
Prolazi i ovo razočarenje,ja ozbiljno brinem dali ću ikada biti majka… Posle svega očajno želimo bebu ja i suprug…radimo na tome i posle tačno devet meseci….opet sam trudna….presrećni,trudnoća teče glatko,ja super podnosim sve preglede radim odgovorno a onda u 35 -oj nedelji
ŠOK….kontrola anti tela rezultat POZZ titar 1:64 kreće ozbiljna frka,primaju me u bolnici,govore mi da beba može imati jaku žuticu,i razne anomalije,da će morati da mu po rodjenju zameniti krv…ja nema od bola duša me boli…plačem danju ,noću ne mogu ništa jesti….brinem ko nikad u životuu….
Trže mi svu dokumentaciju koju imam o predhodnim trudnoćama,…onda shvataju da sam ja imala dve intervencije a da ni jednom nisam primila rogan jer sam ja nulta negativna krvna grupa a suprug je nulta pozitivan,kažu ovo nije u njihovom domenu i šalju me dalje na klinici u obližnjem gradu,tamo mi prate trudnoću dugih tri nedelja …Ja pod konsrantnim stresom, doktori me uveravaju da je beba bobro i daju lepe prognoze….na monente mi lakne …oslobodim se malo….a onda u 38 nedelji idem na program za porodjaj pod indukcijom…..
I moj dečko je konačno došao na svet
Posle deset sati mojih teških muka i bola napokon radjam prirodnim putem dečaka u odličnom stanju abgar skor9\10….Presrećna sam….doktori mi potvrdjuju da je zdrav ….mislim da tog dana ja sam bila najsrećnija u svom životu….Spao mi je tert od hiljadu tona sa ledja….A onda ujutru dolazi doktor kod mene i kaže mi vi nećete primiti rogan(zaštitna inekcija za žene sa negativnom krvnom grupom)to dajemo da nebi došlo do senzibilizacije vi ste pozitivni pa nema svrhe dati…savetujem vam da više ne radjate….jer će svaka naredna trudnoća biti ozbiljnija i komplikovanija….Možda ne bude pozitivan ishod …..vi kako hoćete….imate sada jedno zdravo dete..Ja sam šokirana…..slušam i ne verujem…Žao mi zar mora biti sam da nema ni brata ni sestru…..
Gledam da raste punih tri godina….i onda rešimo ja i suprug idemo na rizik…. NAJVEĆA BORBA SLEDI 2016 GODINE….TRUDNA SAM OPET….
Rizikovali smo sve da dobijemo i drugo dete
Prvi ultrazvuk radimo u sedmoj nedelji nalaz je dobar ,zatim radimo iz krvi nalaz na anti tela titar je visok 1:1024….u mom malom gradu nemogu ništa da urade šalju me u obližnjem gradu gde sam se tri godine ranije porodila,tamo ležim četiri nedelja….prate mi anti tela titar je u stalnom porastu….rezultat je 1:4096….
Lekari mi saopštavaju da su veliki izgledi da se moja trudnoća završi spontanim pobačajem,ja strepiim ali jako želim bebicu,ne znaju šta sa mnom pa me šalju na veću kliniku,…Na dogovor sa lekarom ѕpecijalistom za probleme senzibilizacije….naravno primaju me na klinici u bg…. Radimo anamnezu i ja predajem svu papirologiju doktori se čude propustima svojih kolega….. Odmah mi rade sve nalaze.. Rezultati su mnogo drugačuji nego na predhodnoj klinici titar je 1:32…..
Tamo upoznajem tim koji će kasnije raditi na mojoj trudnoći..,nalazi nisu tako loši…puštaju me kući na nekoliko nedelja i opet dolazim,opet ista procedura sada nalazi kažu da titar raste i oni kažu da sam ozbiljni kandidat za intrauterusne transfuzije….Čekamo 21 nedelju trudnoće i tad prvi put moja beba prima krv još u stomaku preko pupčane vrpce. Bebi daju (koncentrovane eritrocite)od 21 do 34 nedelje moja beba u šeѕt navrata prima krv da bi se lepo razvijala po rečima lekara stanje bebe je dobro,planiraju mi porodjaj za 20 juli….
Rodila se i moja druga sreća moj princ ( maleni )
Medjutim 17 za vikend CTG pokazuje da je bebi loše u stomaku….srčana radnja je usporena… Dežurni lekari rade mi hitan carski rez…budim se iz anestezije…oko mene ginekolozi,pedijatri neonatolozi.anesteziolog..bar njih desetak…obaveštavaju me da sam rodila živo muško dete sa merama 1850 i 44cm…Govore da je beba životno ugrožena abgar skor 1,priključena na aparatima za zamenu kompletne krvi ,ima ogroman stomak zbog teške anemije uvećane su jetra i slezena(hemolitička bolest novorodjenčeta)…Ne znaju kakav ce ishod biti,ja u strepnji brinem…..narednih pet dana stanje je ne promenjeno.
Moj prvi susret sa mojom bebom bio je dirljiv,suze su same tekle,gledala sam jedno malo biće koje se bori moje dete….. A ONDA SVE JE KRENULO NA BOLJE…
Počeo je da se oporavlja,dodavao u težini ,anemija se sredila samim tim splasle su jetra i slezina.Na lečenju je ostao punih mesec dana…lepo se oporavio….pustili su nas kući. Napokon osećaj je bio fenomenalan,dobili smo najvažniju bitku u životu….Sad mali ima punih osam meseci divna jedna beba mamin mali heroj……volimo ga više od svega ….on je sada zdrava beba…
Poruka svim ženama:
KRVNA GRUPA I RH FAKTOR IGRAJU VELIKU ULOGU U TRUDNOĆI…..OPREZ….NEGATIVNE ŽENE…..VODITE RAČUNA DA NEBI MORALE PROĆI SVE ŠTO SAM JA MORALA NAPOMENA:HEMOLITIČKA BOLEST NOVORODJENČETA NE MOŽE DA SE DESI TRUDNICAMA SA POZITIVNOM KRVNOM GRUPOM. SAMO NEGATIVNA MAJKA A OTAC POZITIVNA MOŽE IZAZVATI OVAKVE PROBLEME……
Bravo prava lavica , i pored toga što su joj lekari rekli da bi sledeća trudnoća bila opet rizična za nju ona je išla protiv svega !! Želim im divan život ,jer to jedino zaslužuju . Imaju najveće bogastvo i jedni druge !! Hvala mojoj dragoj čitateljki na priči . Nije lako podeliti svoja bolna iskustva i ja im se divim :* A vi drage moje buduće mame ili mame obratite pažnju jer ova priča je jako poučna !!
autor priče . anonimna mama
izvor.devetmeseci.net
Nema komentara:
Objavi komentar